U ovom kontekstu, Istorija se posmatra kao evolutivni proces ljudskih društava ka idealnom društveno-političkom uređenju. Fukujamin ključni argument je sledeći:
Francis Fukuyama's (Kraj istorije i poslednji čovek) is a seminal 1992 work of political philosophy that argues Western liberal democracy may represent the final form of human government . Core Thesis: The End of History
Danas, nakon više od dva desetljeća od objavljivanja knjige, Fukuyamova teorija o kraju istorije i poslednjem čoveku ostaje predmetom rasprava i analiza.
U svojim kasnijim radovima, i sam Fukujama je priznao da bi biotehnologija i veštačka inteligencija mogle da promene ljudsku prirodu i ponovo pokrenu "istoriju". frensis fukuyama kraj istorije i poslednji covek 17pdf free
Fukujama je i sam kasnije priznao da je možda bio previše optimističan. U predgovorima novih izdanja (npr. 2006, 2020) govori o “problemu identiteta” i “povratku tiranije”.
Državni kapitalizam Kine pokazao je da društvo može biti ekonomski uspešno i tehnološki napredno bez usvajanja zapadnih liberalno-demokratskih vrednosti.
Države poput Kine pokazuju da je ekonomski uspeh moguć bez usvajanja zapadnog modela političke demokratije. U ovom kontekstu, Istorija se posmatra kao evolutivni
Used copies of the physical book in the ex-Yu region are often available through online bookstores like Knjižare Vulkan , Laguna , or Delfi .
Liberalna demokratija uspeva jer, kroz univerzalna ljudska prava i ustavni poredak, institucionalizuje isotimiju — svako dobija jednako priznanje kao građanin. 3. Ko je "Poslednji čovek"?
Saznate kako je Fukujama u novijim knjigama U svojim kasnijim radovima, i sam Fukujama je
Uporedni prikaz Fukujaminog "Kraja istorije" i Hantingtonovog
Da bismo razumeli Fukujaminu tezu, moramo se vratiti u rane devedesete godine prošlog veka. Hladni rat je završen bez nuklearnog uništenja. Komunizam u Istočnoj Evropi se srušio kao kula od karata, a zapadna liberalna demokratija je ostala bez svog glavnog ideološkog protivnika.
Poslednji čovek je proizvod uspešne liberalne demokratije. Kada se borba završi i kada svi postanu jednaki i bezbedni, nastupa period u kom nema velikih ideala, nema žrtvovanja i nema heroizma. Život se svodi na ekonomsku računicu, potrošnju i bezbednu, ali duhovno praznu egzistenciju.
Decenijama nakon objavljivanja, Fukujamina teza se suočava sa oštrim kritikama, posebno nakon uspona autoritarnih tendencija u 21. veku, rata protiv terorizma, i ekonomskih kriza.